"Romi nisu kriminalci, već ljudi koji se bore da prežive" Meti Kamberi bez dlake na jeziku o teškom odrastanju i seriji "Grad bola"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Snimanje serije 'Grad bola' počelo je u Beogradu, po autobiografskom bestseleru Metija Kamberija i u režiji Luke Mihailovića. Kamberi je četiri godine radio na scenariju i kaže da je priču pretvorio u fikciju, a ne u lično kukanje.
- Autor govori o teškom odrastanju u Nišu, boravku u hraniteljskoj porodici i domu, kao i o tome kako je uprkos tome završio školu i danas živi ispunjen život. Ističe da serija ruši stereotipe o Romima i prikazuje ih kao ljude koji preživljavaju kao i svi drugi.
Autobiografski bestseler "Grad bola" uskoro dobija svoju televizijsku adaptaciju, a snimanje je uveliko počelo u Beogradu. Tokom četiri godine posvećenog rada na scenariju, autor ovog romana Meti Kamberi je svoja najintimnija sećanja pretvorio u priču koja će sada živeti pred kamerama. Serija nastaje pod autorskom palicom reditelja Luke Mihailovića, a u zajedničkoj produkciji kuća "TS Media" i "Režim" Miloša Avramovića.
Zavirite na snimanje serije "Grad bola"
Kamberijev životni put daleko je od lakog. Kao dete je odrastao na ulicama Niša proseći i lutajući bez sigurnosti doma. Sa samo četiri godine dospeo je u hraniteljsku porodicu, a sa dvanaest u dom "Duško Radović". Uprkos tome što u petom razredu osnovne škole nije znao ni da čita ni da piše, uspeo je da preokrene svoj život - za samo nekoliko godina postao je odličan đak i završio srednju školu sa izvanrednim uspehom. Danas živi ispunjen život i ponosni je otac devojčice. U iskrenom razgovoru za Kurir mladi pisac i kokreator serije otkriva kako je bilo zakoračiti na set svojih uspomena i kako serija dekonstruiše predrasude o položaju Roma u društvu.
Snimanje "Grada bola" je počelo u Beogradu. Kako vam je bilo da prvi put zakoračite na set priče koju ste nekada mogli da vidite samo u sopstvenom sećanju?
- To je jedan od najčudnijih osećaja. Četiri godine sam pisao "Grad bola" i taj svet nosio u glavi - ljude, ulice, odnose i probleme. Onda jednog dana dođeš na set i vidiš scenografiju koju si godinama zamišljao. Gledam ljude koji rade na nečemu što je dugo bilo samo moje. Shvatiš da priča pripada svima onima koji rade na njoj. Posebno mi je drago što ima mnogo mladih ljudi koji daju sebe da "Grad bola" bude autentičan.
"Grad bola" je nastao iz vaše autobiografije. Koliko je bilo teško da najintimnije delove svog života ponovo proživite, radeći na scenariju?
- Bilo je teško, ali mislim da mi je još teže bilo da se odlučim za taj veliki korak. Nisam želeo da se "Grad bola" pretvori u kukanje nad sopstvenim životom, već da od svog iskustva napravim priču. Scenario sam tokom četiri godine provlačio kroz više od deset ruku, menjao ga i dopisivao, a u tome mi je mnogo pomogla Aleksandra Jovanović. Ako stvarno veruješ u ono što radiš, ne treba da se plašiš da ti neko kaže šta nije dobro.
Kada ste prvi put pomislili da ova priča može da preraste u televizijsku seriju i kako je izbor pao na Luku Mihailovića i Miloša Avramovića?
- Dok sam pisao knjigu, već sam zamišljao scene i likove na ekranu. U tom periodu tražio sam prave ljude i upoznao Savu Pavlovića, današnjeg izvršnog producenta, koji me je motivisao u najtežim trenucima. Luku Mihailovića sam uočio posle filma "Indigo kristal" - video sam u njemu mrak potreban za "Grad bola" i ogroman potencijal. Pročitao je scenario za dve noći i svojim senzibilitetom ga preveo u jezik slike. Miloša Avramovića pratim od prvog filma, znao sam šta ume kao reditelj, ali i koliko razume produkciju. Velika je čast u 25. godini raditi s takvim profesionalcima i vrhunskom produkcijom.
Glavni junak ove priče nije klasičan heroj, u njemu se sudaraju dobrota, bes i želja za osvetom. Da li se plašite da će publika neke njegove postupke pogrešno razumeti?
- Amiraga nije klasičan heroj. Ima u sebi dobrotu, ali i bes, potrebu za ljubavlju i za osvetom. Nekad uradi dobru stvar iz pogrešnog razloga, a nekad lošu iz nečega što je njemu opravdano. On je psihološki složen karakter, ali na kraju dana on je samo čovek sa istim potrebama kao i svi ostali. Ne tražim od publike da opravda njegove postupke, voleo bih da ih razume. Razumeti nekoga ne znači opravdati ga.
Serija otvara i pitanje položaja Roma, ali bez patetike i stereotipa. Koliko vam je bilo važno da upravo takav ugao bude u prvom planu?
- Bilo mi je veoma važno. Nisam hteo scenario u kom su Romi jadnici koje treba sažaljevati, kriminalci ili folklorni ukras. Hteo sam ljude koji vole, lažu, kradu, sanjaju, prave gluposti i preživljavaju, kao i svi drugi. Nema razlike između mahale i života u gradu, to su isti ljudi. Zanimalo me je šta se nalazi ispod etikete. "Grad bola" ne krije da tu ima grubosti i siromaštva, ali ti ljudi nisu samo ono što im se spolja pripiše.
Zašto ste odlučili da u glumačkoj podeli spojite iskusne glumce i naturščike?
- Profesionalni glumac donosi zanat, iskustvo i sposobnost da uđe u lik. Naturščik ponekad donese čist život - on nekad ne igra čoveka, nego bude taj čovek. Hteli smo upravo taj spoj i važno nam je da se ne oseća granica između onih koji su decenijama u poslu i onih koji su prvi put pred kamerom.
Serija nosi naziv "Grad bola". Da li je taj grad zapravo Beograd, Niš ili stanje u kom čovek živi dok nosi traume iz detinjstva?
- Nije ni Beograd ni Niš, što sam shvatio posle pet godina. "Grad bola" je mesto u čoveku. Možeš da promeniš grad ili državu, ali ako ono što nosiš u sebi nisi rešio, ponećeš to sa sobom. To je stanje čoveka koji je neke stvari morao da nauči prerano. Iz tog unutrašnjeg grada nekada je mnogo teže izaći nego iz bilo kog pravog.
Mislite li da će ova priča, kad krene emitovanje serije, otvoriti društveni dijalog o deci koja odrastaju na margini ili vam je prvenstveni cilj bio da ispričate jednu ličnu sudbinu?
- Cilj mi je bio da ispričam priču kroz fikciju i lično iskustvo, a ne da pišem društveni manifest i držim lekcije. Ako posle gledanja neko drugačije pogleda dete koje odrasta na margini i ako se pokrene razgovor, onda je priča uradila nešto više. Publici dajemo jaku priču, a na njima je kako će je nositi sa sobom.
Šta biste poručili mladima iz svog iskustva?
- Da ne poveruju kada im neko kaže da su gotovi. Imao sam mnogo razloga da odustanem i periode kada nisam znao ni šta će biti sutra, ali sam imao jaku volju da nastavim. Ako imate nešto svoje, morate biti spremni da gurate i kada niko ne veruje. Možda ne možete da birate odakle krećete, ali možete da radite na tome gde ćete završiti. Ja sam jako verovao u "Grad bola" i imao sam potrebu da se ovo desi kao što imam potrebu da dišem.
Bonus video: Fenomen Metija Kamberija